Običaji i tradicija, kako u kopnenom delu Grčke tako i na grčkim ostrvima, ili su verskog karaktera ili su paganski. Većina običaja koji se danas poštuju, zajedno sa festivalima koji se slave, religioznog su karaktera. Grci su veoma sujeverni i religiozni, ali veruju i u natprirodne i paranormalne pojave (možda je Molder Grk!!?!?!?). Tradicija, običaji i sujeverje se razlikuje od ostrva do ostrva, od sela do sela, od regije do regije. Ovde su opisani samo neki od mnogobrojnih, a koji se i danas slave čineći sastavni deo savremene grčke kulture.
Krštenje u Grčkoj
Krštenje
Krštenje je najvažniji dan u životu svakog pravoslavca u Grčkoj i obično se obavlja prve godine nakon rođenja deteta. Beba nema ime dok se ne krsti i zove se jednostavno “beba” ili “bebaki” (bebica).
Beba se svuče i umota u beli peškir. Zatim sveštenik blagoslovi vodu za krštenje i doda maslinovo ulje koje su doneli kumovi. Zatim tri puta uranja bebu u blagoslovenu vodu, izgovarajući izabrano ime (obično se daje po babi ili dedi, najčešće sa očeve strane). Beba prima Svetu tajnu od sveštenika koji je zajedno sa bebinom odećom blagosilja maslinovim uljem koje je blagoslovio patrijarh. Zatim se beba oblači u belu odeću i sveštenik stavlja zlatni lanac sa krstom oko bebinog vrata i daje joj prvo Sveto pričešće.
Na kraju ceremonije roditelji ljube kumove ruke i primaju čestitke i želje od gostiju koji kažu “na sas zisi” (dug život). Posle ceremonije se organizuje proslava u porodičnoj kući ili u restoranu.
Proslava imendana
Većina Grka je dobila ime po nekom svecu. Veoma važan običaj je da svako ko nosi ime sveca kojeg crkva slavi, proslavlja svoj imendan određenog datuma u godini. Na nečiji imendan prijatelji i porodica ga posećuju bez prethodne najave, darujući ga poklonima i lepim željama. Domaćice gostima nude kolače, slatkiše i meze. U Grčkoj su imendani važniji od rođendana.
Santorini je jedna od omiljenih destinacija za medeni mesec
Veridba
U Grčkoj je običaj da se mladenci vere pre venčanja. Muškarac mora da zatraži ruku svoje izabranice od njenog oca i bliže rodbine, a obe porodice darivaju buduće mladence. Par razmenjuje vereničko prstenje koje se nosi na levoj ruci. Nakon venčanja, prstenje će se nositi na desnoj ruci. Gosti požele novom paru “Kala stefana” i “I ora i kali” (da dođe dobar čas odnosno brak mada se dešava da parovi budu vereni i nekoliko godina). Ovaj običaj je još uvek živ u kopnenom delu Grčke, mada postepeno izumire…
Brak
U nekim delovima Grčke, uglavnom u unutrašnjosti zemlje, majka, babe i tetke pripremaju mladoj miraz koji čine posteljina, peškiri i ručni radovi dok otac ponudi da kao svadbeni poklon opremi nameštajem dom svoje ćerke i zeta.
U Atini i drugim većim gradovima mlada danas ne mora da daje miraz. Na dan venčanja se kao i kod nas mlada oblači uz pomoć prijateljica i žena iz porodice i krije se od mladoženje jer je po verovanju baksuzno da je vidi pre venčanja.
Za vreme ceremonije venčanja, kum i kuma (kumbaros i kumbara) daju prstenje svešteniku, krune (stefana) se ukrštaju nad glavama mladenaca tri puta, a zatim se krunišu. Za vreme plesa Isaije (kada ih sveštenik proglasi venčanim), gosti bacaju pirinač i bombone od badema kandirane belim šećerom (ta kufeta) na novi par.
Nakon ceremonije, mladenci ostaju u crkvi i svi gosti ih poljube i požele im “na zisete” (dug život). Zatim se ide na svadbeno veselje koje je obično u nekom restoranu i tu se igra, jede i pije celu noć. Nakon veselja novopečeni mladenci odlaze na medeni mesec.
Hristov hleb
Božić
U Grčkoj se Božić proslavlja 25. decembra pošto su za razliku od nas prihvatili Novi kalendar. Običaji nalažu da na Badnje veče deca u selima idu od kuće do kuće gde domaćinima požele sve najbolje i otpevaju božićnu pesmu (“kalanda”), a zauzvrat budu počašćeni bombonama ili novcem. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je “Hristov hleb” (“hristopsomo” odnosno χριστόψωμο) u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za Božić se služi meso i to jagnjetina i prasetina.
U grčkim domovima sve donedavno nije bio raširen običaj kićenja jelke. Ono što za Božić krasi gotovo svaki grčki dom je bosiljak omotan oko malog drvenog krsta, pričvršćenog žicom iznad drvene posude sa svetom vodom. Jednom dnevno, član porodice, obično majka, umoči drveni krst sa bosiljkom u svetu vodu i njim poprska sve prostorije u kući.
Na taj način, veruje se, teraju se zli duhovi (“kilancari”) koji žive u središtu zemlje, a u kuće ulaze kroz dimnjak.
Karneval
Karneval se u Grčkoj naziva “Apokries”. Festival traje dve nedelje, počinje u drugu nedelju pre Uskršnjeg posta (tzv. Mesne poklade) i traje do početka posta (Čisti ponedeljak odnosno Katari Deftera po grčki). Svi oblače kostime i jedni drugima bacaju konfete, a žurka traje svuda po ulicama. Najpoznatija karnevalska parada je u gradu Patra u kome je studirao autor ovog teksta, ali su interesantni i oni lokalni koji se održavaju u drugim delovima Grčke i po ostrvima. Veruje se da karneval kao običaj vuče korene iz paganizma, preciznije iz starih običaja koji su slavili Dionisa, boga vina i slavlja.
Čisti ponedeljak
Čisti ponedeljak je prvi dan posta (Sarakosti) i tada porodice odlaze na izlete u unutrašnjost, na piknik i tradicionalno puštanje zmajeva.
Magirica
Vaskrs
Vaskrs je najvažniji praznik za Grke, važniji čak i od Božića. Na Veliki Četvrtak i Veliki Petak, žene boje jaja u crveno i prave lepinje. Na Veliki Petak, dan žalosti, Epitafios, Isusov grob sa svojom ikonom, ukrašen cvećem, iznosi se iz crkve i nosi kroz selo praćen laganom povorkom. Nakon povratka povorke u crkvu vernici ljube Isusovu sliku. Tokom noći Velike subote (Megalo Savato), svi se lepo oblače i odlaze u crkvu gde se služi liturgija. Malo pre ponoći, sva svetla u crkvi se gase simbolizujući mrak i tišinu grobnice, dok sveštenik pali sveću iz Večnog plamena, peva psalam Hristos Anesti (Hristos Voskrese) i plamenom pali sveće koje drže vernici. Plamen se prenosi od sveće do sveće.
Zvona konstantno zvone i narod pali vatromet. Večera na Veliku subotu počinje posle ponoći. Obavezno se spremaju magirica, cureki (Vaskršnji kolač) i crvena jaja. U Nedelju se na ražnju sprema jagnje. Ako hoćete da doživite pravi Vaskrs u Grčkoj, idite na Krf!
Dan nezavisnosti
Na ovaj dan se slavi potpisivanje Deklaracije o nezavisnosti (25. marta 1821. godine) i početak borbe za oslobođenje od viševekovnog turskog jarma. Osim što predstavlja svetovni praznik, ujedno je i verski praznik posvećen Blagovestima Bogorodice.
Dan Ohi (Dan “Ne”)
28. oktobra svake godine Grci slave dan kada je diktator Metaksas odbio da dozvoli italijanima da uđu u Grčku tokom II svetskog rata. Slavi se herojsko „NE“ (OXI) i većina Grka stavlja grčku zastavu na prozore i terase. Takođe se organizuje parada u kojoj učestvuju đaci i vojska.
Sujeverje u Grka
Sujeverje kod Grka potiče ili iz religije ili iz paganizma. Razlikuje se od regiona do regiona.
Zlo oko
Zlo oko (Mati)
Neki Grci, naročito u selima, veruju da neko može da vas urekne očima (Zlo oko ili Matiasma), neko ko je ljubomoran ili zavidan. Osoba koju je neko urekao najčešće se oseća loše, kako fizički tako i psihički. U ovom slučaju, stručnjak za skidanje uroka (Ksematiasma) mora da izgovori specijalnu molitvu kako bi oslobodio osobu od bola ili loših efekata uroka. Da bi se izbegla matiasma, oni koji veruju nose malu plavu perlicu sa okom nacrtanim na njoj. Takođe se veruje da plava boja štiti od urokljivog oka, ali se isto tako veruje da ljudi sa plavim očima najčešće imaju urokljive oči.
Pljuvanje
Za pljuvanje se veruje da tera đavola i nesreću. Zbog toga kada neko priča o lošim stvarima (smrt, nesreća itd.), oni koji slušaju malo pljucnu tri puta i govore „ftu, ftu, ftu“ (u smislu daleko bilo). Drugi primer je kada neko da kompliment bebi, detetu ili starijoj osobi da je lep, mora takođe da pljucne tri puta na osobu kojoj je dat kompliment da joj ne bi navukli urokljivo oko (mati).
Crna mačka
Kada neko vidi crnu mačku, veruje se da donosi nesreću do kraja dana. Takođe, ako se razbije staklo ili ogledalo, veruje se da ćete imati nesreću u narednih sedam godina.
Utorak 13.
Za razliku od verovanja na Zapadu da je nesrećan dan petak 13., u Grčkoj je to utorak 13.
Izraz “Piase Kokino”
Kada dvoje ljude kažu istu stvar u isto vreme, moraju odmah da kažu jedno drugom piase kokino (pipni nešto crveno) i oboje treba da se uhvate za nešto crveno, neki crveni predmet u okolini. Ovo se dešava pošto Grci veruju da ukoliko u isto vreme kažu istu reč da je to predznak da će se dve osobe posvađati ukoliko ne dodirnu nešto crveno.
