Katavia (Kattavia)

GPS: 35.9545259N  27.76788E

Lokacija: 80 km jugozapadno od grada Rodosa

Jedna od seoskih taverni

Mnogi stanovnici Rodosa su selo Katavia (Κατταβιά) oduvek iz milošte zvali “poslednje selo” zbog svog položaja na ostrvu. Upravo tako, nalazi se na “suprotnom polu” od grada Rodosa i veoma je blizu južnog vrha ostrva gde se susreću dva mora, Egejsko i Sredozemno. Pripada opštini Južni Rodos, od grada je udaljeno 80 kilometara i nalazi se usred velike plodne ravnice sa bujnom zelenom vegetacijom i aromatičnim šumama. Ovde imate osećaj da ste na kraju sveta. To je verovatno i glavni razlog zašto deo ovog područja s vremena na vreme koristi vojska za svoje manevre. Obratite pažnju na upozorenja duž puta kako ne biste zalutali u ograničeni prostor.

Katavia je kao i sva sela na jugu ostrva podignuta u srednjem veku i do danas je zadržala svoj tradicionalni karakter, sa kućama tipične ostrvske arhitekture koje prikazuju način života tokom prethodnih decenija. Jedno je od onih malih, ruralnih naselja, sa starim, tradicionalnim kućama i nekoliko prodavnica koncentrisanih uglavnom oko seoskog trga.

Nekoliko kilometara pre sela, sa leve strane, nalazi se nekoliko objekata poznatih kao “Grupa zgrada Svetog Pavla”, primer arhitekture iz vremena italijanske okupacije koje su nekada korišćene u komercijalne svrhe. Na desnoj strani je stara, oronula italijanska fabrike svile. Napušteni italijanski ratni zatvor i crkva sa zvonikom imaju takođe dosta italijanskih obeležja. Na periferiji sela se nalazi stari napušteni aerodrom, sa leve strane ako idete ka Prasonisiju. Svi ovi stari, napušteni objekti su sada podsetnici na dane kada je ostrvo bilo okupirano od strane Italijana, od 1913. do kraja Drugog svetskog rata.

Selo Katavia se nalazi u blizini “južnog pola” ostrva i čuvene surferske plaže Prasonisi.

Selo Katavia

U selu se gaje uglavnom pšenica i ječam kojima se snabdeva celo ostrvo, ali i veoma ukusne sorte paradajza i krompira koje možete probati u većini malih taverni na jugu Rodosa. Čim uđete u selo osećaćete se kao da ste se vratili u davno prošlo doba i obilazak mesta će Vam pomoći da putujete kroz vreme i istražite kulturu Rodosa. Stanovnici (njih oko 500-600) se razumljivo raduju da vide nova lica jer se ponekad osećaju pomalo izolovano, posebno u zimskom periodu pa nemojte da se uvredite ako bulje u Vas ili Vam postavljaju na stotine pitanja. Seoske taverne spremaju dobru hranu, jela lokalne kuhinje i služe lokalna vina. Koriste domaće proizvode i kuvaju po starim tradicionalnim receptima i metodama. Atmosfera je sjajna i ako ste u prolazu, vredi zastati i popiti kafu u nekom od tradicionalnih kafića, sa starijim meštanima koji vode sasvim drugačiji život, daleko od gradske buke.

Osim malog broja prodavnica sa osnovnim potrepštinama i minimarketa, nema mnogo toga kada je reč o snabdevanju. Smeštaja ima malo i obično ne postoji mogućnost da pronađete nešto slobodno jer su sobe gotovo uvek bukirane od strane surfera koji pohode obližnju plažu Prasonisi mada je od pre nekoliko godina dosta novih domaćinstava počelo da se bavi turizmom i izdavanjem smeštaja u cilju zadovoljavanja potreba istih. Selo i pored svega još uvek nije mnogo zahvaćeno masovnim turizmom, ali se stvari ubrzano menjaju i tokom letnjih meseci postaje prilično živo i puno naroda.

U selu postoji nekoliko taverni, tradicionalnih kafića i sve više smeštajnih mogućnosti, zahvaljujući blizini plaže Prasonisi.

Posetite hram Agia Paraskevi (19. vek) koja je inače svetac zaštitnik sela. Ima karakteristična obeležja arhitekture dodekaneza, lep ikonostas, veliko i kaldrmisano dvorište te spomenik sa ostrvskim junacima. Agia Paraskevi se slavi 26. jula kada se na seoskom trgu održava trodnevni festival dok je 15. avgusta kao i svugde u Grčkoj, Velika Gospojina.

Crkva Panagia Katoliki (Uspenje Presvete Bogorodice) se nalazi na seoskom groblju

Panagia Katoliki (Uspenje Bogorodice) je još jedna zanimljiva stara crkva koja datira iz 10. veka i koja je izgrađena na temeljima druge, mnogo starije. Nalazi se na seoskom groblju. U blizini sela je crkva Agios Pavlos (20. vek) koja je dobar primer italijanske arhitekture. Ostali verski objekta su crkve Svetog Đorđa (17. vek), Proroka Ilije (19. vek), Svetog Pantelejmona (20. vek), manastir Svetog Minasa (19. vek) te katolička crkva Svetog Marka izgrađena u vreme italijanske vladavine. Većina crkava je izgrađena na mestu starijih, ranohrišćanskih, vizantijskih ili postvizantijskih.

Tokom vladavine Krstaša, Katavia je pretvorena u utvrđeno selo u kome je stanovništvo bilo zaštićeno od napada snaga Osmanskog carstva, a mnogi od tih ostataka se i danas mogu videti. Najvažnije je utvrđenje iz 15. veka koje se nalazi na ulazu u selo.

Takođe, na putu za Prasonisi, na desnoj strani, nalazi se arheološko nalazište “Vrulia”. Ovo je antičko primorsko mesto širom Mediterana poznato po tzv. “keramici iz Vrulie” odnosno predmetima od terakote.

Osim brojnih građevina, vredi uživati i u pejzažu. Katavia je okružena niskim brdima koja od mora kriju selo i ravnicu oko njega. Ljubitelji pešačenja imaju na raspolaganju dosta uskih staza i seoskih puteva kroz polja koja menjaju boju tokom godišnjih doba. Prelepo okruženje je idealno za fotkanje, a postoje i različite opcije za planinarenje. Ako svemu dodate blagu klimu i ljubazne stanovnike, zaista ćete shvatiti da ovde vredi doći i uživati u dobroj kombinaciji istorije, tradicije, svakodnevnog života i prelepog pejzaža.

U selu i okolini vredi posetiti nekoliko crkava, viteško utvrđenje iz 15. veka i arheološko nalazište “Vrulia”.

Prasonisi, surferski raj

Katavia je selo najbliže rtu i plaži Prasonisi i jedino iz koga vodi direktan i kratak put koji povezuje ova dva mesta. Kada je sav raspoloživi smeštaj u ovom surferskom raju pun, surferi kao što je već rečeno dolaze u Kataviju. Prasonisi predstavlja najsavršenije mesto za većinu sportova na vodi zbog nekoliko važnih faktora: egejska strana mora ima mirnu vodu, idealnu za početnike, dok su na mediteranskoj strani jaki talasi koji su savršeni za iskusnije surfere. Plaža je ogromna i ima mesta za sve sportiste, bez uznemiravanja običnih kupača. Područje je mirno i omogućava surferima da se koncentrišu na treninge. Kao rezultat toga, Prasonisi je postao jedno od glavnih “okupljališta” surfera u Evropi.

Rt Prasonisi je mesto gde se susreću dva mora, Egejsko i Sredozemno. Širom sveta je poznat među ljubiteljima wind i kitesurfinga.

Čak i vožnja do ovde je avantura. Ima oko 8 kilometara. Vozite oko 2,5 km od sela Katavia i kod putokaza za Prasonisi skrenite desno na zemljani put. Duž cele rute je predivna priroda i vozićete kroz bujna i veoma zelena brda. Zatim na usponu ka poslednjem brdu odnosno kada već počnete da se spuštate, sačekaće Vas scena koja je u potpunoj suprotnosti sa onom koju ste upravo ostavili iza sebe. Ispred Vas je ogromno prostranstvo mekog zlatnog peska sa brojnim šatorima i desetinama kampera na jednoj strani plaže. Iz mora viri uzak, kilometar dugačak sprud koji povezuje Rodos sa ostrvcetom Prasonisi. Prevedeno na grčki, zeleno ostrvo – iz očiglednih razloga! U pozadini na stotine ljudi koji vešto manevrišu svojim daskama za jedrenje, a u drugom delu azurno plavog mora još toliko kitesurfera.

Ovaj netaknuti deo Rodosa je bio potpuno izolovan od ostatka ostrva i turizma do pre samo nekoliko godina. Sada je, međutim, ceo prostor pretvoren u mnogo življe i aktivno mesto. Ovde niko ne živi tako da su novi i veoma moderni smeštajni kapaciteti građeni namenski, da zadovolje potrebe sportista i njihovih prijatelja i porodica koje stižu na Rodos i voze direktno na Prasonisi gde ostaju sve do ne dođe vreme za povratak kući. Ima dosta taverni i kafića, a glavni nudi i bežični internet. Postoji nekoliko prodavnica koje prodaju i iznajmljuju opremu za sportove na vodi kao i mala turistička prodavnica. Tu su i tri škole koje nude kurseve kako za početnike tako i za iskusne surfere. Svi treneri su stranci dobro poznati na međunarodnoj surfing sceni koji juli i avgust provode zarađujući na Rodosu.