www.amostravel.rs - Kompletna ponuda apartmana i hotela za letovanje 2017.

Antičke Olimpijske igre

Pravi izvori o nastanku antičkih olimpijskih igara su izgubljeni u vihorima vekova, ali postoje mnoge legende i predanja o tome. Jedna legenda govori da je igre ustanovio sam Zevs kao proslavu svoje pobede u bici za vlast nad ocem Hronom. Druga kaže da je Herakle pobedio u jednoj trci u Olimpiji pa je odlučio da se na tu uspomenu svake 4 godine održavaju takve trke.

Antičke Olimpijske igre

Antičke Olimpijske igre

Međutim, osim igara u Olimpiji održavale su se i druge konkurentske, slične igre. To su bile Panatinske, Pitijske, Nemejske i Istmijske igre, ali su Olimpijske, spletom političkih okolnosti, nadvladale. Sve te priče u vezi sa antičkim igrama dovode se u vezu sa starogrčkim pojmom olimpijskog primirja, kada su, prema legendama, grčki polisi prekidali međusobna neprijateljstva za vreme trajanja igara. A prvi verodostojan zapis o održavanju Igara u Olimpiji datira iz 776. p. n. e. iako nije sigurno da su to bile i prve igre u antičkoj Grčkoj. Neki istoričari su skloni zaključku da su se slična takmičenja povremeno održavala čak i od 13. veka pre nove ere.

Na početku su igre bile uglavnom događaj lokalnog značaja, a do XV antičkih olimpijskih igara održavala se samo jedna disciplina – trka na 1 stadij (nešto manje od 185 metara). Onda je dodata trka na 2 stadija, a prva dugoprugaška trka, na 24 stadija (u metričkom sistemu 4.420 metara), održana je 720. godine pre nove ere. Pausanija piše da su se na početku sportisti takmičili obučeni u laganu sportsku opremu, kao danas. A onda je, tokom jedne trke, trkaču Orsipu iz Megare- spala odeća i on je nastavio da trči go. To je od ostalih atleta ubrzo oberučke prihvaćeno pa su se takmičari od tada takmičili goli. Žene nisu smele da se takmiče, a čak im nije bilo dozvoljeno ni da budu gledaoci. Ipak, devojke su se takmičile na Herajama, igrama u čast boginje Here koje su se takođe održavale u Olimpiji svake četiri godine. Za razliku od muškaraca one se nisu takmičile gole.

Ubrzo je počeo da se povećava i broj sportova: 748. p.n.e. je uveden pankration (kombinacija boksa i rvanja), 708. p.n.e. klasično rvanje i petoboj, 688. p.n.e. pesničenje (kao današnji boks) itd. Bilo kako bilo, igre postaju sve važniji momenat u istoriji antičke Grčke dostižući svoj vrhunac tokom 6. i 5. veka p. n. e.

Olimpija

Stadion u Olimpiji

Olimpijske igre su imale i veliki verski značaj. Održavane su u slavu vrhovnog boga Zevsa kome je podignuta veličanstvena statua u Olimpiji. Broj disciplina ubrzo je narastao do dvadesetak, a same igre su se održavale nekoliko dana. Olimpijski pobednici su uskoro postali osobe sveopšteg poštovanja. Ako je trebalo, rušili su se i delovi gradskih bedema da bi pobednici mogli ući s pratnjom prilikom povratka u rodni grad (zbog olimpijskog primirja gradovi nisu smeli ratovati) i bili bi opevani u pesmama i podizali su im se spomenici. Njihovi uspesi su bili i materijalno nagrađivani (raznorazne beneficije, oslobođenje od poreza, itd).

Vremenom se ustalio ritam održavanja igara – svake četiri godine, a vreme između prošlih i budućih igara nazvano je Olimpijadom. Stari Grci su te periode, Olimpijade, koristili i kao jednu od metoda računanja vremena.

Igre su polako gubile na značaju tokom rimske vladavine nad Grčkom, iako su i tada imale veliki ugled. Priča se da je sam rimski car Tiberije maštao o naslovu i časti olimpijskog pobednika, a i car Neron je rado posećivao olimpijska borilišta i učestvovao u takmičenjima. Neron je učestvovao u trci dvokolica, ali je pao i nije završio trku. I pored toga, Grci su ga slavili kao pobednika, a Neron ih je zauzvrat oslobodio poreza. Sa pojavom hrišćanstva, a pogotovo kad je ono postalo državna religija (391. godine) olimpijske igre su sve više smatrane slavljenjem paganskih božanstava i ostacima paganskih rituala, pa ih je konačno 393. godine rimski car Teodosije ukinuo prekinuvši tako gotovo 12-vekovnu istoriju ovog sportskog događaja.

O Grčkoj

Ostale zanimljivosti

Znamenite ličnosti grčke istorije

Elefterios-Venizelos-HomePage

Elefterios Venizelos (grč. Ελευθέριος Βενιζέλος), jedan od najznačajnijih političara u modernoj Grčkoj istoriji...

Sarti~Aranžmani letovanje 2017

Sarti2016-setalica

Leto 2017 ~Hoteli i apartmani~

Put do Kasandre

granicni-prelaz-grcka-1

Iz Beograda do Soluna vodi autoput E-75. Ako želite da izbegnete gradske gužve i ne želite da obiđete ovaj predivni grad, najbolje je koristiti obilaznicu oko Soluna...

Grčka himna

Himna

Reči “Himne slobodi” (Ὕμνος εἰς τὴν Ἐλευθερίαν, Ýmnos is tin Eleftherían), kako je zvaničan naziv grčke himne, napisao je pisac Dionision Solomos 1823. godine na ostrvu Zakintos a komponovao ju je Nikolaos Mancaros.

011/34-46-880
011/77-000-50
011/77-000-60
060/30-33-623
060/30-33-624
060/30-33-625
Njegoševa 69, Beograd
(Kod Kalenić pijace)